Ono što želim da Vam ispričam je kako sam shvatila da volim devojke...
Imala sam 23 godine kada sam upoznala... (Zvaćemo je Tanja jer ne želim da otkrivam pravo ime) kada sam upoznala Tanju na faksu. U to vreme sam se zabavljala sa jednim dečkom a drugarica nisam imala u Beogradu gde sam živela kao podstanaraka. Tanju sam upoznala na predavanjima, neobavezno ćaskale i vrlo brzo se sprijateljile. Volela sam njeno društvo, jedva sam čekala da se nađemo i ispričamo, da izadjemo uveče i zezamo se. Baš smo dosta vremena provodile zajedno. Tog leta, kada sam morala da odem kući, pošto su se završila predavanja i nije bilo potrebe da ostajem u Beogradu, shvatila sam da mi Tanja jako nedostaje. Nije bilo normalno koliko mi je bilo teško što je ne vidim, bez obzira što se redovno čujemo preko telefona. Dogovorile smo se da dođe kod mene na par dana. Kada sam je ugledala na stanici, dok je silazila iz busa, mojoj sreći nije bilo kraja. Osetila sam... osetila sam onu toplinu oko srca, mada nisam pridavala mnogo značaja tome. Po ceo dan smo bile zajedno, izlazile, šetale, cerekale se... Bilo je divno! Posle par dana, jedno veče dok smo ležale u krevetima Tanja je započela rečenicu onom frazom "Znaš... moram nešto da ti priznam. Ja imam malu tajnu". Ok, bilo mi je malo čudno što je nešto krila svo ovo vreme kada smo se do sada ispoveravale sve što smo imale. "Šta to?" rekla sam. "Nemoj da se ljutiš i ne bih volela da izgubim tako dobru prijateljicu posle ovoga". Sad me je već malo uplašila s'obzirom da sam primetila ozbiljan ton u njenom glasu. "Reci Tanja, kakvu Tajnu?" Tanja je malo zastala i procedila:"Znaš da smo pričale o momcima i zezale se na račun toga... ali istina je malo drugačija... Ja ne volim momke". U sobi je nasto tajac. Ja sam trebala nešto da kažem ali nisam bila sigurna šta. Opet je ona nastavila:"Molim te nemoj da me kriviš, šta ću, takva sam, volim devojke, a u poslednje vreme gajim vrlo snažna osećanja prema tebi...". "STANI!!!" Vrisnula sam, "nemoj više... ne mogu..." i istrčala iz sobe. To osećanje ne mogu ni da Vam opišem. Bilo mi je čudno, novo, strašno ali i prijatno, pogotovo kad je rekla da oseća nešto prema meni, što mi je opet bilo zastrašujuće. Zastrašujuće što mi ta rečenica tako prija. Izašla sam na terasu, naslonila na gelender i zapalila cigaru, sva sam se tresla, sećam se. Počela sam i da plačem. Posle par minuta došla je i ona. "Sutra se pakujem i odlazim... izvini". "Ne!!!" izletelo je iz mene i obe počele da gledamo jedna u drugu. U meni se javila želja da je poljubim, nisam bila sigurna šta se sa mnom dešava. I dok smo se tako gledale Tanja mi se polako približila i nagnula prema meni. Poljubila me je u usta, onako ovlaš. Ja sam se odmaknula ali nisam ništa prokomentarisala. "Izvini, izvini, izvini!" rekla je i okrenula se postiđeno. Tada sam uradila nešto što će mi promeniti ceo život. Uhvatila sam je za ruku i ona se okrenula. Poljubila sam je...
Sad bih ja vama mogla da pišem i pišem o tome šta je kasnije bilo ali mislim da je i ovo dovoljno. Eto malo sam Vam zagolicala maštu
Samo ću Vam još ukratko reći da sam tada shvatila da volim i devojke i muškarce a Tanja je ostala moja "najbolja" drugarica sa kojom se i dan danas viđam, i ako sam udata. Suprug naravno nikad nije ništa ni posumnjao
Poslao: Srećica
