Cao svima!
Ja sam Sanja, htela sam da vam ispricam sta mi se desilo, s obzirom da sam momka upoznala bas preko ovog sajta
Strasno! Zakaze on sastanak sa mnom, sve to kako ide, cujemo se mi, razgovaramo i aj, dogovorimo sastanak uzivo. Naravno videla sam ga na slici i dopao mi se, i to je glavni razlog zbog koga sam pristala da se vidimo. Lep, naocit, prosed. Nadjemo se mi u centru grada, na tom i tom mestu i predlozi on da odemo do obliznjeg kafica. Odemo mi, poceli mi uveliko da caskamo, a on divan, zna manire a i slatkoreciv je. Ma milina ga je slusati, a i gledati
. Ja se rastopila, vec me trema pocela da hvata, pocela da razmisljam da li ce me opet pozvati. Posle par sati prijatnog razgovora rekla sam mu da sutra radim i da je vreme da krenemo. A bas mi se nije islo! Htela sam da ostanem jos, naravno. Odvezao on mene ispred kuce i, ja stvarno ne znam sta mi bilo, nikad to nisam do tada uradila, pozovem ga ja na pice kod mene. Ja u cudu sto sam to izustila a on me samo pogleda uz vestacki blagi osmeh. Kaze on "ne mogu veceras, kasno je, a ti sutra moras da uranis". Tako nesto. Ja ostala zabezeknuta! Izasla ja iz kola, mislim da sam i vrata zalupila. Bila sam besnaaaaa, uh! Besna na sebe sto sam to izustila ali i besna na njegov odgovor. Jedva sam zaspala to vece. Cekala ja sutra dan da me nazove i nije me nazvao. Nikad vise, a ni brojeve telefona nismo razmenili. E jesam guska. Ali sta je i sa njim? Ja sam od atraktivnijih devojaka, nisam ruzna ni glupa a opet ovo... Ne razumem!
Ps. Ako ovo objavite na sajtu zamolila bih tog momka (prepoznace se vec u prici, ako je procita) da me nazove da bar porazgovaramo. Posto mi je jednom odbio poziv necu ga vise smarati telefonom.
